Srbija: Stručnjaci procenjuju da bi projekat HE Đerdap 3 bio veoma isplativ

8. October 2016. /

Jedno od kapitalnih postrojenja, koje bi značajno izmenilo elektroprivredni sistem Srbije, jeste i reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3, o kojoj se odavno govori. Najave potencijalnih investitora stizale su nam ranije iz inostranstva, ali konkretnih ponuda nije bilo. Kako eKapija saznaje u razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave Kučevo, ulagači su zainteresovani za hidroenergetske potencijale ovog kraja istočne Srbije, a Đerdap 3 je i dalje aktuelna priča, iako i dalje “na dugom štapu”.

Dok čekamo eventualne nove najave ulaganja, sa predstavnicima opštine Kučevo razgovarali smo o tome šta bi ta reverzibilna hidroelektrana mogla da znači za Srbiju.

Dušan Todorović, urbanista iz opštine Kučevo, kaže u razgovoru za eKapiju da bi ovo postrojenje moglo i da se umreži sa svim vetroparkovima iz okruženja jer se princip rada zasniva na kontrolisanoj, odnosno proizvodnji struje u željenom periodu. Reverzibilni Đerdap 3 uključivao bi se samo u špicevima, trenucima najvećih potreba i najveće potrošnje, a tada bi njegova struja imala i posebno dobru cenu.

– Reč je o vrsti elektrane koja i proizvodi i troši energiju, pa tako kada, na primer, Elektromreža Srbije (EMS) nema potrebu za energijom, višak struje bi mogla da koristi sama reverzibilna elektrana koja bi pumpala vodu do prve visinske zone. Zatim bi se ponovo pretvarala u akumulaciju i sakupljena voda bi se koristila za novu proizvodnju struje kada je opterećenje u mreži najveće – ističe Dušan Todorović.

On kaže da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se u potpunosti procenila geologija, zemljište i vodopropusnost tla na ovom području. Ipak, stručnjaci su se prilikom ranijih ispitivanja saglasili da neograničene količine vode za ispumpavanje i povoljni uslovi gradnje svrstavaju elektranu Đerdap 3 u najrentabilnije objekte te vrste u Evropi.

Todorović ističe da je reč o projektu Vlade Republike Srbije i podseća da su u medijima kružile informacije da su za investiciju zainteresovani Kinezi i Nemci. Čak je i predsednik Tomislav Nikolić obilazio ovu lokaciju i govorio o potencijalima za ulaganje.

– Mogućnost gradnje ove elektrane pominje se već nekoliko decenija, a prvi projekat rađen je još početkom sedamdesetih. Naime, Energoprojekt je 1973. predvideo da bi Đerdap 3 mogao da se gradi kod Donjeg Milanovca, na lokacijama Pesača, Brodica i Železnički potok, tamo gde bi bila i buduća akumulaciona jezera koja bi se punila vodom iz Dunava. Gradnja bi se odvijala u nekoliko faza – navodi Todorović.
Studija izvodljivosti urađena krajem devedesetih objašnjava da bi Đerdap 3 u prvoj fazi, sa 600 megavata, proizvodio dve milijarde kilovat-časova struje godišnje, a ova elektrana bila bi značajna i za zemlje u okruženju.

– Rumuni imaju sličan projekat, a svakako je neophodno da se o ovom poduhvatu razgovara sa susednom državom, jer bi gradnja uticala na rad postojećih zajedničkih dunavskih elektrana u Đerdapu.

Sagovornik eKapije navodi da bi reverzibilna hidroelektrana imala i turistički značaj, pošto bi se sa vidikovca pružao pogled na deo Nacionalnog parka Đerdap, Dunav i Rumuniju.

O visini jedne ovakve kapitalne investicije još se nagađa, pa je u skladu sa tim neizvesno i kada bi mogla da se očekuje njena realizacija, iako stručnjaci procenjuju da bi jedan ovakav poduhvat u svakom slučaju bio veoma isplativ za Srbiju.

Planirana izgradnja manjih vodoakumulacija

Lokalne samouprave i potencijalni investitori prepoznali su značajan hidroenergetski potencijal istočne Srbije, pa je prostornim planovima u ovom kraju predviđena izgradnja nekoliko manjih vodoakumulacija. Nacrtom plana detaljne regulacije, opština Kučevo prepoznala je još početkom prošle godine više mogućih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana na slivu Peka.

Prostorni plan Podunavskog i Braničevskog upravnog okruga predvideo je na Bukovskoj reci izgradnju vodoakumulacije Kučevo, čija bi namena bila snabdevanje vodom stanovništva i industrije, unapređenje energetske situacije, oplemenjavanje malih voda, ribarstvo i održivi turizam. Precizan rok nije naveden, a Dušan Todorović, urbanista iz opštine Kučevo, kaže za eKapiju da projekat izgradnje ovog postrojenja još uvek nije na dnevnom redu lokalne samouprave.

izvor: ekapija.com

Download as PDF :

Download as PDF