Početna

Pristup Informacijama

Pravo na pristup informacijama, ili pravo da znate, je prvi stub Arhuske konvencije. Kao takvo je direktno povezano sa demokratijom i transparentnošću javne administracije. Principi prvog stuba uspostavili su pravo da svaka osoba dobije zvanične informacije o životnoj sredini koje poseduju javne institucije. S tim u vezi, nije potrebno posebno objašnjenje iz kojeg razloga se upućuje zahtev za informacijama, kao što nije isključivo da podnosilac zahteva mora biti državljanin ili stanovnik Republike Srbij

Šta se podrazumijeva pod “informacija o životnoj sredini”?

Izraz “informacija o životnoj sredini” pokriva brojne pojmove. Što se tiče sadržaja ovih informacija, javnost slobodno može zahtevati informacije o:

• stanju životne sredine i njegovih elemenata: vazduh, voda, zemljište, pejzaž, prirodne vrednosti, itd.;

• biodiverzitetu uključujući GMO;

• faktorima kao što su određene supstance, energija, buka, zračenje, odlaganje ili pražnjenja, itd. , koji će verovatno imati uticaj na životnu sredinu;

• planovima, programima, sprovođenju politika, zakonodavstva, privrednih analiza, itd.;

• stanju ljudskog zdravlja, javne sigurnosti, uslove života,

• stanju kulturnih vrednosti i izgrađenih struktura koje bi verovatno mogle ili imaju uticaj na stanje životne sredine.

Što se tiče oblika informacija, javnost može zahtevati pismenu informaciju (dokumente), kao i vizuelne, audio ili elektronske podatke. U svakom slučaju, podaci moraju postojati u materijalnom obliku.

Javni zahtev ili javna inicijativa

Konvencija ima za cilj aktivno i pasivno objavljivanje informacija koje se odnose na životnu sredinu.

Pasivno objavljivanje

U ovom slučaju, javnost je aktivna, odnosno zahteva određene informacije iz javnih institucija. Javne institucije su dužne da daju podatke najkasnije u roku od mesec dana (uz mogućnost prolongiranja, ako je zahtev kompleksan i / ili sadrži velike količine podataka).

Aktivno objavljivanje

U ovom slučaju, javne institucije spontano čine informacije dostupnim javnosti, u lako dostupnim oblicima kao što su štampane publikacije ili internet stranice.

Koga trebate pitati?

Javnost može zahtevati informacije od bilo koje javne institucije, drugim rečima od:

·        administrativnih tela/službi (državnih, lokalnih),

·        od bilo koje fizičke ili pravne osobe u javnoj upravi, posebno u odnosu na životnu sredinu,

·        ili institucije nadležne za pružanje javnih usluga koje se odnose na životnu sredinu pod kontrolom tela koje je gore spomenuto.

Može li javna institucija odbiti da informiše javnost?

Javne institucije i vlasti mogu odbiti da informaciju učine javno dostupnom u određenim slučajevima koji su navedeni u Konvenciji. Interpretacija razloga odbijanja mora biti objašnjena veoma tačno i biti u vezi sa koristima javnog interesa. Nadalje, javne institucije i vlasti moraju objasniti zašto je zahtev za pristup informacijama odbijen kako bi omogućili podnosiocu zahteva da podnese žalbu protiv takve odluke.